Студирање у Швајцарској

За многе српске студенте Швајцарска је сигурно “обећана земља” када су студије у питању. Студирање у Швајцарској представљају себи као “рај” у коме нема непотребне бирократије, корумпираних професора, недостатка средстава за научна истраживања, куповања диплома и осталих сличних проблема. У Швајцарској је све прецизно уређено, све је јасно и предвидљиво и нема лоших изненађења као и непријатних искустава. Перфекционизам, тачност и продуктивност. То су одговори, који се чују, када на пример у Београду питате српске студенте “Како је студирати у Швајцарској ?”

И заиста то нису погрешне представе по питању студирања у Швајцарској. Швајцарска је земља која има јако добру понуду могућности студирања на добрим универзитетима и високим школама. У оквиру земље од запада до истока, па од југа до севера постоје државни, федерални и кантонални универзитети и високе школе са добрим квалитетом наставе уз приступачну цену студирања. Ко тражи добро место за школовање по цени која није тако висока, наћи ће у Швајцарској идеално место за студирање.

У Швајцарској је заиста тешко наћи лоше универзитете и високе школе. Нормално постоје одређене боље и лошије школске институције али у међународном поређењу и “најгори” швајцарски универзитети су и даље у великој предности. На националном нивоу постоје нормално разлике. Универзитет ЕТХ у Цириху је далеко бољи у поређењу са универзитетом у Нојшателу. Иако међу њима постоји велика разлика по квалитету студија ипак су оба факултета и даље добра места за студирање.

Пре доласка на студије у Швајцарску, треба пажљиво изабрати језички регион у коме би желели да живите. У Швајцарској се настава на факултетима и вишим школама нуди на три званична језика, на немачком, француском или италијанском. Највећи избор је у немачком и француском делу, и понуда је већ мања на италијанском језику. Као и свуда у свету и енглески језик игра важну улогу у школовању сваког студента. Код неких стручних области енглески може да игра чак и важнију улогу него званични швајцарски језици.

За студенте из Србије немачки регион Швајцарске је најбоља могућност за долазак чак боља од француског дела. У немачком делу Швајцарске живи велики број људи из Србије као и из еx-Југославије тако да човек може да се лакше интегрише. И француски део Швајцарске (Ромонди) такође није лош избор за будуће студенте из Србије! Најбоље је за људе из Србије када дођу у италијански део Швајцарске (Тичино). Тамо се јако брзо привикну на менталитет људи, који је много ближи нашем менталитету него онај у немачком или француском говорном делу Швајцарске. Нажалост понуда за студирање није тако обимна и разноврсна у Тичину па је тешко тамо ићи на студије.

Могућности за добијање стипендије у Швајцарској су врло лимитиране, јер саме студије у међународном поређењу не коштају много. Добијање стипендије је уређено на кантоналном нивоу и правила добијања стипендија су различита од кантона до кантона. Такође и сам износ стипендије се разликује од кантона до кантона. Најтачније информације по питању стипендија се могу добити на изабраном Универзитету. Такође постоје и приватни даваоци Стипендија.

За српске студенте није лако да обезбеде место на неком швајцарском универзитету. Постоје озбиљне формалне процедуре кроз које треба проћи. Пре свега човек мора да буде примљен на изабрани универзитет што није лако. Посебно је тешко добити место за студије у областима које уживају велику популарност и на које се јавља велики број кандидата за студирање (економија, права, психологија итд.). За српске студенте је најлакше да се пријаве за студије на техничким и природним наукама (математика, физика,биологија итд.). Што се административног дела тиче није компликовано добити боравишну дозволу уколико студент добије сигурно место на факултету, мада некад и то није гаранција. Одељење за Имиграцију зна да приреди пуно проблема кандидатима који траже дозволу боравка и то је опет различито од кантона до кантона.

Концепт студирања је у много чему другачији, од концепта студирања у Србији јер има пуно организованог рада у мањим групама који заједнички раде одређене тимске пројекте. Осим тога постоји много више писмених испита него у Србији. Критеријуми рада су врло високи и акценат је стављен на правилном навођењу извора и референцама као и на технички-исправном раду. Усмени испити су јако ретки и углавном су испити у писменој форми.   Сваки испит у принципу може да се полаже само два пута. Студент има још једну шансу да положи испит ако није положио у првом покушају. Уколико се ради о такозваном “обавезном предмету” и студент падне и други пут на том испиту, за њега су студије дефинитивно завршене на том факултету и он губи право на даље студирање. Једино може да промени факултет и почне да студира нешто друго из почетка. Дакле систем студија је јако строг, поготово на популарним факултетима као економији, правима, психологији, итд. Проценат студената који прекидају И напуштају студије је веома висок. На овај начин ови популарни факултети покушавају да смање број студената.

Питање од изузетне важности је на који начин човек може да финансира своје студије у Швајцарској. Са одобреном студентском визом студент има право да ради 60 сати месечно (максимално 15 сати недељно). У току распуста је дозвољено студентима да раде 100%. Сат рада је плаћен обично између 20-25 швајцарских франака. Није лако добити посао, поготово ако се не зна добро језик региона. На овај начин се може зарадити 800 до 1000 франака месечно. То је за швајцарске стандарде веома мало новца када се узму у обзир редовни месечни трошкови као смештај, здравствено осигурање, прехрана, превоз итд. Без додатне финансијске помоћи од родитеља или других извора готово да је немогуће покрити све месечне трошкове. Многи страни студенти имају проблема са трошковима живота у Швајцарској јер не могу себи много тога да приуште и сво своје слободно време морају користити за неку додатну зараду.

За нас Србе и уопште за људе са Балкана, је доста тешко уклопити се у локални менталитет. Швајцарци су по менталитету хладнији и нису толико отворени за нова познанства. Швајцарци држе једну одређену дистанцу према људима. За многе српске студенте који су дошли овде на студије је велики проблем да успоставе пријатељство са правим Швајцарцима и да се са њима друже и интегришу у њихово окружење. Много чешће се дешава да се наши студенти друже и стварају нова познанства са другим страним студентима из целог света. То нормално зависи од тога на ком се човек факултету налази и да ли има пуно страних студената што и није увек случај. Добра могућност за нова познанства су студентске организације као на пример АИЕСЕЦ, ИАЕСТЕ и АЕГЕЕ.

Нажалост дешава се често да Срби, чак и они рођени у Швајцарској, због свог порекла или српског презимена често буду дискриминисани при тражењу посла. Неко ко долази из Србије или Балкана има тежи пут да нађе посао, него странци из осталих делова Европе. Многи швајцарци имају предрасуде и резерве када су у питању људи са наших простора. Кад неко има презиме са завршетком на “ић” мора се дупло више потрудити да дође до жељеног циља него други.